Izba Jovanović

Ovo je priča o dvoje ljudi koje je ujedinila muzika, a zatim ljubav, a zatim su, sa verom i nadom, kročili na „„ vinski put ““. Želeli su da svojim rukama naprave nešto jedinstveno za nas, od svoje zemlje. Nešto što se može utkati u vetrove i zrake, emocije i nade, poverenje i strpljenje. Cilj im je da uzmu od zemlje najbolje što može i da to pretoče u bocu, kombinacijom tradicionalnih metoda i savremenih tehnika. Predanim i predanim radom u vinogradu žele da obrate posebnu pažnju na svaku lozu i svaku grozd, a ne da „prave“ vino u podrumu, već samo da pažljivo nadgledaju i nadgledaju ono što su uradili i dobili u vinogradu . Budući da žele da priroda bude prvi tvorac njihovog vina, sastav tla (smonica, impregnirana krečnjakom) odredio je i sortu grožđa, tako da su oba vinograda bila zasađena pod merlotom. Vinogradi su na dva neznatna uzvišenja u Velikopoljskoj ataru, sa kojih se pruža slikovit pogled na planine Jastrebac i Ozren, kao i na Aleksinačku dolinu. Izuzetno svež vazduh dolazi sa Ozrena, koji hladi grožđe u letnjim danima i donosi izuzetno sveže noći i temperaturne razlike, što je od velike važnosti za aromatični vinski kompleks, dok u dolinu Južne Morave, preko Vardara, vazduh dopire čak i sa Egejsko more. Košava i drugi vetrovi (prema kojima se, prema legendi, selo nekada zvalo Vetropolje) imaju veoma pozitivnu ulogu u hlađenju grožđa kao i smanjenju vlažnosti posle kiša, pa je vinograd manje izložen bolestima. Tokom godine, iz meseca u mesec, od vegetacije do vegetacije, od klijanja i cvetanja do šarke i sazrevanja, žive sa svojom lozom. Ovaj odnos posebno kulminira u periodu žetve. Vrhunac je onaj graciozni period, kada se sakuplja ono što je dato od Boga (žetva), uz sav trud (žrtvu), sa zahvalnošću kroz svaki pogled u nebo ...